Егогендер је термин који је релативно нов и спада под шири кишобран родних идентитета. То је родни идентитет појединца који је првенствено или искључиво под утицајем њихових личних искустава, осећања и осећаја себе, занемарујући друштвена или културна очекивања, норме и улоге које се типично повезују са полом.У својој сржи, егондер ставља личну аутентичност и субјективно разумевање пола у први план.Наглашава да свака особа има право да дефинише свој пол и да спољни утицаји не би требало да буду једина одредница. Овај родни идентитет је дубоко укорењен у интроспекцији, саморефлексији и унутрашњем осећају појединца за сопствени род. Егород се може посматрати као реакција на ограничења традиционалних родних категоризација и очекивања. Он доводи у питање идеју да је пол искључиво одређен спољни фактори, као што су физички изглед или друштвене норме. Уместо тога, егондер се фокусира на унутрашње искуство појединца и разумевање његовог родног идентитета, препознајући да је род дубоко лични и јединствен аспект нечијег идентитета. Људи који се идентификују као егондери могу осетити значајну неповезаност са традиционалним бинарним родним категоријама мушкараца и жена. Они могу одбацити идеју да се њихов пол може уредно категоризовати на основу спољашњих фактора као што су додељени пол при рођењу или физички изглед. Егогени појединци често наглашавају важност верности себи и праћења сопствене интуиције када је у питању њихов родни идентитет. Важно је напоменути да је егондер флуидан и небинарни по природи. Она признаје широк спектар родних идентитета и израза који постоје изван бинарне норме. Они који се идентификују као егондери могу доживети флуктуације у свом родном идентитету током времена или се чак могу идентификовати са више родних идентитета истовремено. Егогендер је дубоко лично и интроспективно путовање. Од појединаца је потребно да истраже сопствене мисли, осећања и искуства како би стекли боље разумевање сопственог родног идентитета. Овај процес може укључивати преиспитивање друштвених норми, бављење саморефлексијом и тражење подршке од појединаца који потврђују и потврђују своја јединствена родна искуства. Иако је егондер оснажујући и ослобађајући концепт за многе појединце, он се такође може суочити са критикама и скептицизмом оних који се стриктно придржавају традиционалних родних норми и очекивања. Неки би могли тврдити да је неважећи или непотребан јер доводи у питање бинарни систем који је дуго укорењен у друштву. Међутим, заговорници егондера тврде да је од суштинског значаја поштовати и поштовати јединствено разумевање сваке особе о свом родном идентитету, јер то доприноси инклузивнијем и прихватљивијем друштву. У закључку, егондер је родни идентитет који даје предност личним искуствима, осећањима и осећају себе над спољашњим друштвеним или културним очекивањима. Она доводи у питање идеју да се род може уредно категоризовати или дефинисати искључиво спољним факторима и оснажује појединце да дефинишу и изразе своје аутентичне родни идентитет. Како друштво наставља да се развија и напредује, важно је препознати и потврдити разнолик спектар родних идентитета, укључујући егондер, као дио инклузивнијег и прихватљивијег свијета.